О књизи: 2009 / "Последњи пут је убијен на два корака од бунара. Ко и за шта?.. Покушао је да се сети детаља, али је његово памћење, вероватно непоправљиво оштећено услед толиких смртних случајева, које су низале једна за другом, уместо потпуне скице догађаја, произвело је нејасноћу, више налик на фрагменте сан. Чини се као сумрак: боје су тамне, водене, небо сија љубичасто. Није тако добро, подручје је другачије. Нема дрвећа, само стрше неки стубови или стубови. Два, три нападача? Лица, одећа, опрема – све као да је обрисано гумицом, до белих рупа. Очигледно су користили оштрице, било је веома болно. Крвљу попрскана трава са тамним жилама на дугим уским листовима била је једино што се јасно памтило. Вене су шарене, готово црне на светлозеленој позадини - потпуно бескорисни детаљ.